Autor: Zoran Stojanović
* NAPOMENA: ISO 22000 JE U TRANZICIONOM PERIODU, ROK ZA TRANZICIJU JE 31. DECEMBAR 2021.
Međunarodni standard EN ISO 22000 – Sistem menadžmenta bezbednošću hrane – Zahtevi za svaku organizaciju u lancu hrane, osmišljen da na globalnom nivou uskladi zahteve za upravljanje bezbednošću hrane za preduzeća u lancu hrane. Može se definisati kao praktična sigurnost da povrede ili bolesti neće proizaći iz konzumiranja hrane kroz identifikaciju i kontrolu opasnosti po bezbednost hrane. On prikazuje šta organizacija treba da uradi kako bi pokazala svoju sposobnost da kontroliše opasnosti i rizike po bezbednost hrane da bi hrana bila bezbedna za krajnjeg potrošača.
ISO 22000 kombinuje i dopunjava osnovne elemente standarda ISO 9001 i HACCP kako bi obezbedio efikasan okvir za razvoj, implementaciju, nadzor i stalno poboljšanje dokumentovanog Sistema upravljanja bezbednošću hrane (FSMS) u kontekstu ukupnih poslovnih rizika organizacije.
Standard zahteva da se u sistem bezbednosti hrane zadovolje svi primenljivi zakonski i regulatorni kriterijumi vezani za bezbednost hrane. ISO 22000 sertifikat je namenjen organizacijama koje žele da uspostave više fokusiran, koherentan i integrisan FSMS nego što to obično zahteva zakon.
ISO 22000 može da koristi bilo koja organizacija u lancu snabdevanja hranom. Standard integriše principe sistema za analizu opasnosti i kritične kontrolne tačke (HACCP) koji je razvila Komisija Codex Alimentarius. Pomoću zahteva za reviziju, on kombinuje HACCP plan sa preduslovnim programima, kao i druge zahteve sistema bezbednosti hrane.
Međunarodni standard EN ISO 22000 – Sistem menadžmenta bezbednošću hrane – Zahtevi za svaku organizaciju u lancu hrane, osmišljen da na globalnom nivou uskladi zahteve za upravljanje bezbednošću hrane za preduzeća u lancu hrane. Može se definisati kao praktična sigurnost da povrede ili bolesti neće proizaći iz konzumiranja hrane kroz identifikaciju i kontrolu opasnosti po bezbednost hrane. On prikazuje šta organizacija treba da uradi kako bi pokazala svoju sposobnost da kontroliše opasnosti i rizike po bezbednost hrane da bi hrana bila bezbedna za krajnjeg potrošača.
ISO 22000 kombinuje i dopunjava osnovne elemente standarda ISO 9001 i HACCP kako bi obezbedio efikasan okvir za razvoj, implementaciju, nadzor i stalno poboljšanje dokumentovanog Sistema upravljanja bezbednošću hrane (FSMS) u kontekstu ukupnih poslovnih rizika organizacije.
Standard zahteva da se u sistem bezbednosti hrane zadovolje svi primenljivi zakonski i regulatorni kriterijumi vezani za bezbednost hrane. ISO 22000 sertifikat je namenjen organizacijama koje žele da uspostave više fokusiran, koherentan i integrisan FSMS nego što to obično zahteva zakon.
ISO 22000 može da koristi bilo koja organizacija u lancu snabdevanja hranom. Standard integriše principe sistema za analizu opasnosti i kritične kontrolne tačke (HACCP) koji je razvila Komisija Codex Alimentarius. Pomoću zahteva za reviziju, on kombinuje HACCP plan sa preduslovnim programima, kao i druge zahteve sistema bezbednosti hrane.
Codex Alimentarius, takođe poznat i kao „Kodeks hrane“, međunarodno je priznata serija standarda i smernica na koje se poziva u mnogim nacionalnim zakonima, pružajući osnovu većini državnih organa za obezbeđivanje sigurne hrane za potrošače. Razvila ga je Komisija Codek Alimentarius (CAC), zajednički organ Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
ISO 22000 je zasnovan na principima Kodeksa za higijenu hrane i to omogućava vlastima da se pozivaju na ISO 22000 u nacionalnim zahtevima i državnim inspekcijama kako bi se osiguralo da su ispunjeni svi kriterijumi za bezbednost hrane.
ISO 22000 omogućava organizacijama da uspostave sistem upravljanja bezbednošću hrane koji im pomaže da poboljšaju svoje ukupne performanse kada je u pitanju bezbednost hrane.
Ključne potencijalne prednosti korišćenja standarda uključuju:
• Sposobnost doslednog pružanja proizvoda i usluga vezanih za hranu koji su bezbedni i ispunjavaju regulatorne zahteve;
• Poboljšano upravljanje rizicima i efikasnija kontrola opasnosti u procesima bezbednosti hrane;
• Garancije o kvalitetu, pouzdanosti i bezbednosti;
• Eliminacija ili smanjite troškove povlačenja ili opoziva;
• Velike uštede u zdravstvu zbog smanjenja bolesti koje se prenose hranom.
Codex Alimentarius, takođe poznat i kao „Kodeks hrane“, međunarodno je priznata serija standarda i smernica na koje se poziva u mnogim nacionalnim zakonima, pružajući osnovu većini državnih organa za obezbeđivanje sigurne hrane za potrošače. Razvila ga je Komisija Codek Alimentarius (CAC), zajednički organ Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
ISO 22000 je zasnovan na principima Kodeksa za higijenu hrane i to omogućava vlastima da se pozivaju na ISO 22000 u nacionalnim zahtevima i državnim inspekcijama kako bi se osiguralo da su ispunjeni svi kriterijumi za bezbednost hrane.
ISO 22000 omogućava organizacijama da uspostave sistem upravljanja bezbednošću hrane koji im pomaže da poboljšaju svoje ukupne performanse kada je u pitanju bezbednost hrane.
Ključne potencijalne prednosti korišćenja standarda uključuju:
• Sposobnost doslednog pružanja proizvoda i usluga vezanih za hranu koji su bezbedni i ispunjavaju regulatorne zahteve;
• Poboljšano upravljanje rizicima i efikasnija kontrola opasnosti u procesima bezbednosti hrane;
• Garancije o kvalitetu, pouzdanosti i bezbednosti;
• Eliminacija ili smanjite troškove povlačenja ili opoziva;
• Velike uštede u zdravstvu zbog smanjenja bolesti koje se prenose hranom.
U svom širokom području primene, porodica EN ISO 22000 uključuje standarde specifične za ugostiteljstvo, proizvodnju hrane, poljoprivredu, pakovanje i hranu za životinje i proizvodnju hrane za životinje, kao što su:
ISO/TS 22002-1: specificira zahteve za uspostavljanje, sprovođenje i održavanje preduslovnih programa (PRP) za pomoć u kontroli opasnosti po bezbednost hrane.
Operacije proizvodnje hrane su različite prirode i ne odnose se svi zahtevi navedeni u ISO/TS 22002-1 na pojedinačni objekat ili proces.
ISO/TS 22002-2: specificira zahteve za projektovanje, implementaciju i održavanje preduslovnih programa (PRP) za pomoć u kontroli opasnosti po bezbednost hrane u ugostiteljstvu.
ISO/TS 22002-3: specificira zahteve i smernice za dizajn, implementaciju i dokumentaciju neophodnih preduslovnih programa (PRP) koji održavaju higijensko okruženje i pomažu u kontroli rizika po bezbednost hrane u lancu hrane u poljoprivredi.
ISO/TS 22002-3 primenljiv je na uzgoj useva (npr. žitarice, voće, povrće), živih domaćih životinja (npr. goveda, živina, svinje, ribe) i rukovanje njihovim proizvodima (npr. mleko, jaja). Ne primenjuje se na aktivnosti kao što su branje šumskog voća, povrća i gljiva, ribolov, lov, koje se ne smatraju organizovanim poljoprivrednim aktivnostima.
Sve operacije vezane za poljoprivredu uključene su u opseg (npr. sortiranje, čišćenje, pakovanje neprerađenih proizvoda, proizvodnja hrane za životinje na farmi, transport unutar farme). Međutim, ISO/TS 22002-3: 2011 nije primenljiv na aktivnosti prerade koje se obavljaju na farmama (npr. Grejanje, pušenje, sušenje, sazrevanje, fermentacija, sušenje, mariniranje, ekstrakcija, ekstruzija ili kombinacija ovih procesa). ISO/TS 22002-3 se takođe ne primenjuje na proizvode ili životinje koji se prevoze na farmu ili sa nje.
ISO/TS 22002‑4: specificira zahteve za uspostavljanje, sprovođenje i održavanje preduslovnih programa (PRP) za pomoć u kontroli opasnosti po bezbednost hrane u proizvodnji ambalaže za hranu.
ISO 22002-5: Ovaj dokument specificira zahteve za uspostavljanje, implementaciju i održavanje preduslovnih programa (PRP) za transport i skladištenje u lancu hrane.
U ovom dokumentu transport i skladištenje usklađeni su sa ISO/TS 22003, Aneks A, kategorija G. Ovaj dokument uključuje svu hranu i hranu za životinje i ambalažu i materijale za pakovanje hrane.
Žive životinje su isključene iz područja primene ovog dokumenta, osim ako su namenjene za direktnu potrošnju, npr. mekušaca, rakova i žive ribe.
ISO/TS 22002-6: specificira zahteve za uspostavljanje, sprovođenje i održavanje preduslovnih programa (PRP) za pomoć u kontroli opasnosti po bezbednost hrane za životinje i u materijalima namenjenim za proizvodnju hrane za životinje. Opasnosti po bezbednost hrane za životinje u ovom kontekstu se odnose na osobine koje imaju potencijal da utiču na zdravlje životinja i/ili ljudi.
ISO 22005: daje principe i specificira osnovne zahteve za projektovanje i implementaciju sistema sledljivosti hrane za životinje. Može ga primeniti organizacija koja radi na bilo kom koraku u lancu hrane za životinje i hrane.
U svom širokom području primene, porodica EN ISO 22000 uključuje standarde specifične za ugostiteljstvo, proizvodnju hrane, poljoprivredu, pakovanje i hranu za životinje i proizvodnju hrane za životinje, kao što su:
ISO/TS 22002-1: specificira zahteve za uspostavljanje, sprovođenje i održavanje preduslovnih programa (PRP) za pomoć u kontroli opasnosti po bezbednost hrane.
Operacije proizvodnje hrane su različite prirode i ne odnose se svi zahtevi navedeni u ISO/TS 22002-1 na pojedinačni objekat ili proces.
ISO/TS 22002-2: specificira zahteve za projektovanje, implementaciju i održavanje preduslovnih programa (PRP) za pomoć u kontroli opasnosti po bezbednost hrane u ugostiteljstvu.
ISO/TS 22002-3: specificira zahteve i smernice za dizajn, implementaciju i dokumentaciju neophodnih preduslovnih programa (PRP) koji održavaju higijensko okruženje i pomažu u kontroli rizika po bezbednost hrane u lancu hrane u poljoprivredi.
ISO/TS 22002-3 primenljiv je na uzgoj useva (npr. žitarice, voće, povrće), živih domaćih životinja (npr. goveda, živina, svinje, ribe) i rukovanje njihovim proizvodima (npr. mleko, jaja). Ne primenjuje se na aktivnosti kao što su branje šumskog voća, povrća i gljiva, ribolov, lov, koje se ne smatraju organizovanim poljoprivrednim aktivnostima.
Sve operacije vezane za poljoprivredu uključene su u opseg (npr. sortiranje, čišćenje, pakovanje neprerađenih proizvoda, proizvodnja hrane za životinje na farmi, transport unutar farme). Međutim, ISO/TS 22002-3: 2011 nije primenljiv na aktivnosti prerade koje se obavljaju na farmama (npr. Grejanje, pušenje, sušenje, sazrevanje, fermentacija, sušenje, mariniranje, ekstrakcija, ekstruzija ili kombinacija ovih procesa). ISO/TS 22002-3 se takođe ne primenjuje na proizvode ili životinje koji se prevoze na farmu ili sa nje.
ISO/TS 22002‑4: specificira zahteve za uspostavljanje, sprovođenje i održavanje preduslovnih programa (PRP) za pomoć u kontroli opasnosti po bezbednost hrane u proizvodnji ambalaže za hranu.
ISO 22002-5: Ovaj dokument specificira zahteve za uspostavljanje, implementaciju i održavanje preduslovnih programa (PRP) za transport i skladištenje u lancu hrane.
U ovom dokumentu transport i skladištenje usklađeni su sa ISO/TS 22003, Aneks A, kategorija G. Ovaj dokument uključuje svu hranu i hranu za životinje i ambalažu i materijale za pakovanje hrane.
Žive životinje su isključene iz područja primene ovog dokumenta, osim ako su namenjene za direktnu potrošnju, npr. mekušaca, rakova i žive ribe.
ISO/TS 22002-6: specificira zahteve za uspostavljanje, sprovođenje i održavanje preduslovnih programa (PRP) za pomoć u kontroli opasnosti po bezbednost hrane za životinje i u materijalima namenjenim za proizvodnju hrane za životinje. Opasnosti po bezbednost hrane za životinje u ovom kontekstu se odnose na osobine koje imaju potencijal da utiču na zdravlje životinja i/ili ljudi.
ISO 22005: daje principe i specificira osnovne zahteve za projektovanje i implementaciju sistema sledljivosti hrane za životinje. Može ga primeniti organizacija koja radi na bilo kom koraku u lancu hrane za životinje i hrane.