ISO 26000 – Uputstvo o društvenoj odgovornosti, definisan je kao međunarodni standard razvijen da pomogne organizacijama da efikasno procene i adresiraju društvene odgovornosti koje su relevantne i značajne za njihovu misiju i viziju, operacije i procese, kupce, zaposlene, zajednice i druge zainteresovane strane i uticaj na životnu sredinu.
Društvena odgovornost je sredstvo za postizanje održivosti. Usvajanje ključnih principa društvene odgovornosti, poput odgovornosti i transparentnosti, može pomoći da se osigura dugoročna održivost i uspeh bilo koje organizacije ili sistema.
Organizacija je odgovorna za uticaje svojih odluka i aktivnosti na društvo i životnu sredinu, kroz transparentno i etičko ponašanje koje:
• Doprinosi održivom razvoju, uključujući zdravlje i dobrobit društva • Uzima u obzir očekivanja zainteresovanih strana • U skladu je sa važećim zakonima i u skladu sa međunarodnim normama ponašanja • Integrisan je u celoj organizaciji i praktikuje se u njenim odnosima
Još jedno načelo društvene odgovornosti je trostruka osnova, poznata i kao „ljudi, planeta i profit“. To je uverenje da ostvarivanje profita ne zahteva štetu planeti ili eksploataciju ljudi. Organizacije mogu profitirati, a istovremeno brinuti i o planeti i ljudima.
U istoriji društvene odgovornosti postoje mnoge sličnosti sa pokretom za kvalitet. U prvim danima kvaliteta vodile su se rasprave o troškovima kvaliteta i odgovornosti svih prema kvalitetu. Pokret za društvenu odgovornost započeo je raspravama o tome da li korporacija ima bilo kakvu odgovornost prema društvu.
U sada već ozloglašenom članku Nevton Timesa Miltona Friedmana objavljenom 1970. godine, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju napisao je da je društvena odgovornost "fundamentalno subverzivna doktrina u slobodnom društvu". On je verovao da je jedina odgovornost koju korporacija ima je odgovornost prema akcionaru.
John Elkington je 1999. godine predstavio koncept „trostruke sume“, dokazujući da briga za društvo i životnu sredinu može koegzistirati sa ambicijom za profitom.
Napretku društvene odgovornosti doprineo je i guru kvaliteta V. Edvards Deming. Najmanje dve od njegovih 14 poznatih principa o upravljanju kvalitetom direktno govore o teoriji društvene odgovornosti:
1. Prekinuti praksu da se posao temelji samo po ceni 2. Odstraniti strah
Od ovih ranih rasprava i transformativnih trenutaka, društvena odgovornost je stekla snagu i kredibilitet; sada je poznato da se ljudi, planeta i profit međusobno uključuju. Trendovi su prešli sa programa društveno odgovornog poslovanja, na održivi razvoj, na održivost, na društvenu odgovornost.
• Prepoznavanju društvene odgovornosti i angažovanju zainteresovanih strana
• Načinu integrisanja društveno odgovornog ponašanja u organizaciju
• Sedam ključnih principa društvene odgovornosti:
1. Odgovornost 2. Transparentnost 3. Etičko ponašanje 4. Poštovanje interesa zainteresovanih strana 5. Poštovanje vladavine prava 6. Poštovanje međunarodnih pravila ponašanja 7. Poštovanje ljudskih prava
• Sedam osnovnih tema i pitanja koja se odnose na društvenu odgovornost:
1. Organizaciono upravljanje 2. Ljudska prava 3. Radna praksa 4. Životna sredina 5. „Fer“ radna praksa 6. Pitanja koja se tiču potrošača 7. Uključivanje u zajednicu i njen razvoj
Pored pružanja definicija i informacija koje pomažu organizacijama da razumeju i pozabave se društvenom odgovornošću, ISO 26000 naglašava važnost rezultata i poboljšanja učinka društvene odgovornosti.
U istoriji društvene odgovornosti postoje mnoge sličnosti sa pokretom za kvalitet. U prvim danima kvaliteta vodile su se rasprave o troškovima kvaliteta i odgovornosti svih prema kvalitetu. Pokret za društvenu odgovornost započeo je raspravama o tome da li korporacija ima bilo kakvu odgovornost prema društvu.
U sada već ozloglašenom članku Nevton Timesa Miltona Friedmana objavljenom 1970. godine, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju napisao je da je društvena odgovornost "fundamentalno subverzivna doktrina u slobodnom društvu". On je verovao da je jedina odgovornost koju korporacija ima je odgovornost prema akcionaru.
John Elkington je 1999. godine predstavio koncept „trostruke sume“, dokazujući da briga za društvo i životnu sredinu može koegzistirati sa ambicijom za profitom.
Napretku društvene odgovornosti doprineo je i guru kvaliteta V. Edvards Deming. Najmanje dve od njegovih 14 poznatih principa o upravljanju kvalitetom direktno govore o teoriji društvene odgovornosti:
1. Prekinuti praksu da se posao temelji samo po ceni 2. Odstraniti strah
Od ovih ranih rasprava i transformativnih trenutaka, društvena odgovornost je stekla snagu i kredibilitet; sada je poznato da se ljudi, planeta i profit međusobno uključuju. Trendovi su prešli sa programa društveno odgovornog poslovanja, na održivi razvoj, na održivost, na društvenu odgovornost.
• Prepoznavanju društvene odgovornosti i angažovanju zainteresovanih strana
• Načinu integrisanja društveno odgovornog ponašanja u organizaciju
• Sedam ključnih principa društvene odgovornosti:
1. Odgovornost 2. Transparentnost 3. Etičko ponašanje 4. Poštovanje interesa zainteresovanih strana 5. Poštovanje vladavine prava 6. Poštovanje međunarodnih pravila ponašanja 7. Poštovanje ljudskih prava
• Sedam osnovnih tema i pitanja koja se odnose na društvenu odgovornost:
1. Organizaciono upravljanje 2. Ljudska prava 3. Radna praksa 4. Životna sredina 5. „Fer“ radna praksa 6. Pitanja koja se tiču potrošača 7. Uključivanje u zajednicu i njen razvoj
Pored pružanja definicija i informacija koje pomažu organizacijama da razumeju i pozabave se društvenom odgovornošću, ISO 26000 naglašava važnost rezultata i poboljšanja učinka društvene odgovornosti.
Ovaj međunarodni standarda je dizajniran tako da bude koristan svim organizacijama bez obzira na tip i veličinu, da li su u privatnom, javnom ili neprofitnom sektoru i da li posluju u razvijenim ili u zemljama u razvoju. Takođe, mogu ga koristiti sve organizacije koje tek počinju da se bave društvenom odgovornošću kao i one koje su već iskusne u ovoj oblasti da bi im pomogao njihovom održivom razvoju.
Ovaj standard nije namenjen i nije odgovarajući za potrebe sertifikacije ili regulatornu, odnosno ugovornu obavezu. U samom tekstu standarda može se pročitati da „svaka ponuda za sertifikaciju prema ISO 26000 ili svaka izjava o sertifikaciji prema ISO 26000 bilo bi pogrešno tumačenje namere i svrhe, kao i zloupotreba ovog međunarodnog standarda“. ISO 26000 nije standard za sistem menadžmenta i ne sadrži zahteve, tako da svaka sertifikacija u tom smislu ne bi predstavljala dokaz o usaglašenosti sa ovim standardom.
Ovaj međunarodni standarda je dizajniran tako da bude koristan svim organizacijama bez obzira na tip i veličinu, da li su u privatnom, javnom ili neprofitnom sektoru i da li posluju u razvijenim ili u zemljama u razvoju. Takođe, mogu ga koristiti sve organizacije koje tek počinju da se bave društvenom odgovornošću kao i one koje su već iskusne u ovoj oblasti da bi im pomogao njihovom održivom razvoju.
Ovaj standard nije namenjen i nije odgovarajući za potrebe sertifikacije ili regulatornu, odnosno ugovornu obavezu. U samom tekstu standarda može se pročitati da „svaka ponuda za sertifikaciju prema ISO 26000 ili svaka izjava o sertifikaciji prema ISO 26000 bilo bi pogrešno tumačenje namere i svrhe, kao i zloupotreba ovog međunarodnog standarda“. ISO 26000 nije standard za sistem menadžmenta i ne sadrži zahteve, tako da svaka sertifikacija u tom smislu ne bi predstavljala dokaz o usaglašenosti sa ovim standardom.
• Pomaže organizacijama u rešavanju njihovih društvenih odgovornosti poštujući kulturne, društvene, ekološke i pravne razlike i uslove ekonomskog razvoja
• Pruža praktične smernice u vezi sa operacionalizacijom društvene odgovornosti
• Pomaže u identifikovanju i angažovanju sa zainteresovanim stranama i povećanju verodostojnosti izveštaja i tvrdnji o društvenoj odgovornosti
• Naglašava rezultate performansi i poboljšanja
• Povećava poverenje i zadovoljstvo u organizacije među svojim klijentima i drugim zainteresovanim stranama
• Promoviše zajedničku terminologiju u oblasti društvene odgovornosti
• Proširuje svest o društvenoj odgovornosti.
Ovaj standard nema za cilj smanjenje vladinih ovlašćenja da se pozabavi društvenom odgovornošću organizacija.
ISO 26000 poziva korisnike da u odgovarajućim intervalima izveštavaju zainteresovane strane o učinku društvene odgovornosti. Neki primeri nevladinih organizacija koje se bave izveštavanjem i čuvanjem izveštaja o društvenoj odgovornosti su:
• Global Reporting Initiative (GRI), nevladina organizacija (NVO) osnovana za razvoj i upravljanje okvirom izveštavanja o održivosti, objavila je dokument sa smernicama pod nazivom GRI G4. Dokument pruža pomoć́ organizacijama koje žele da koriste GRI smernice kao okvir za izveštavanje o svojoj implementaciji ISO 26000.
• Druga nevladina organizacija, CSRVire, nudi izveštaje o društveno odgovornom poslovanju i održivosti, zbirku aktuelnih i prošlih izveštaja o korporativnoj održivosti, društvenoj odgovornosti i zaštiti životne sredine, kao i saopštenja za javnost koja su priložena uz izveštaje.
• Pomaže organizacijama u rešavanju njihovih društvenih odgovornosti poštujući kulturne, društvene, ekološke i pravne razlike i uslove ekonomskog razvoja
• Pruža praktične smernice u vezi sa operacionalizacijom društvene odgovornosti
• Pomaže u identifikovanju i angažovanju sa zainteresovanim stranama i povećanju verodostojnosti izveštaja i tvrdnji o društvenoj odgovornosti
• Naglašava rezultate performansi i poboljšanja
• Povećava poverenje i zadovoljstvo u organizacije među svojim klijentima i drugim zainteresovanim stranama
• Promoviše zajedničku terminologiju u oblasti društvene odgovornosti
• Proširuje svest o društvenoj odgovornosti.
Ovaj standard nema za cilj smanjenje vladinih ovlašćenja da se pozabavi društvenom odgovornošću organizacija.
ISO 26000 poziva korisnike da u odgovarajućim intervalima izveštavaju zainteresovane strane o učinku društvene odgovornosti. Neki primeri nevladinih organizacija koje se bave izveštavanjem i čuvanjem izveštaja o društvenoj odgovornosti su:
• Global Reporting Initiative (GRI), nevladina organizacija (NVO) osnovana za razvoj i upravljanje okvirom izveštavanja o održivosti, objavila je dokument sa smernicama pod nazivom GRI G4. Dokument pruža pomoć́ organizacijama koje žele da koriste GRI smernice kao okvir za izveštavanje o svojoj implementaciji ISO 26000.
• Druga nevladina organizacija, CSRVire, nudi izveštaje o društveno odgovornom poslovanju i održivosti, zbirku aktuelnih i prošlih izveštaja o korporativnoj održivosti, društvenoj odgovornosti i zaštiti životne sredine, kao i saopštenja za javnost koja su priložena uz izveštaje.